Милански Едикт

Милански едикт је законски акт који су донели цареви Константин Велики (владар западног дела Римског царства) и Лициније (владар источног дела Римског царства) у Медиолану (данашњи Милано) 313. године.

Миланским едиктом прекинут је тровековни прогон хришћана, враћена им је отета имовина и дозвољено да јавно исповедају своју веру, а да за то не сносе никакве последице.


Roman persecution Christian Turning Points

Милански едикт имао је своју значајну претходницу у Едикту о толеранцији који је 311. године у Никомедији прогласио цар Галерије. У њему се даје опрост хришћанима који су “следећи своје хирове, били обузети лудошћу, те се нису покоравали древним обичајима.“

Миланским едиктом, којим је омогућено да „свако верује како му срце хоће“, хришћанство добија стабилан ослонац и тачку из које може да настави развој, па је само неколико деценија касније (380. године), под царем Теодосијем Првим Великим, постало и државна религија.


Constantine Christian Turning Points

Године 2013.  у Србији се обележава 17 векова од потписивања Миланског едикта.

Град Ниш, као родни град Константина Великог, представља најпогодније место у коме ће бити организована централна послава овог јубилеја у нашој земљи.

Radio televizija Srbije Telekom ComTrade Lasta